posledice potpisivanja ugovora na tehničku baštinu naše železnice

Kako je potpisivanjem ugovora, iseljavanje odnosno uklanjanje pokretnosti i nepokretnosti naše železnice, sa lokacije za gradnju "BEOGRADA NA VODI" postala surova neminovnost, potpisnici ovog ugovora moraju snositi svoj deo odgovornosti za kulturnu baštinu sa te lokacije !.
Opravdanjima ovde ne može biti mesta, jer ista opravdanja 
su na ko zna na koliko bezskrupuloznih načina zlupotrebljena, na najniži ljudski način, da prizivaju osećaj odvratnosti.
Moram u ovom pisanju pobiti sve od nemoralnih motiva, za nametnuta opravdanja. Kojima u ma kakvom kulturnom 
dijalogu, mesta ne može biti!.
Kao država mi smo zaista bili u posedu, bogatog fonda kulturno tehničkog nasleđa, koje se odražavalo u industriji i u pomorskom, rečnom i željezničkom saobraćaju.
Danas kao pojedinci i zajednice, nikako ne možemo smatrati
sebe odgovornim za postupke i događaje, koji će ubrzo uslediti.
01-085 Beograd, bivša skladišta, zapuštena.

kako preduzeti zaštitne radove ?

Picture
Ovo je izuzetno nezahvalno pitanje, jer se zaštitni radovi izvode u gotovo poslednjem trenutku za arheološke i muzeološke potrebe, gde se malte ne pred građevinskim mašinama spašavaju vredni artefaki, što je izuzetno nezahvalan posao, jer često dolazi do sukoba interesa na svim nivoima, od nepostojanja alternativnih planova, o same korupcije. Često se dešavalo da su i životi muzeoloških radnika dovođeni do realne opasnosti!.
Da bi se dislokacija ovih muzejskih eksponata uspešno izvela, izuzetno je važna koordinacija investitora, železničkog muzeja u Beogradu, i naših udruženja, ukoliko se želi na bezbedan način čuvati i održavati naša kulturno tehnička baština. Problem sa novcem neće biti težak, jer država i Eagle Hills mogu da investiraju uređenje placa i preseljenje eksponata, jer je sve bolje od "Makiša" iz kojeg treba izvući dosadašnje zloupotrebljavane tehničke artefakte.
Naše je da se okupimo ispred muzeja i uprave naše železnice, i da iniciramo rešenje problema u višestranu korist.
Jedna od bezbednijih lokacija za sklanjanje lokomotiva i formiranje azila za stare vozovem u ulici 
Žorža Klemansoa 26;
44°49'27.06"  geografske širine  I  20°28'16.06" geografske dužine.
prostor je napušten, i oivičen prugom pored bivše drvare.
Ova lokacija i ako je površinski manja pruža povoljnije uslove, jer postoji putni pristup i skretno usmerenje sa stanice Beograd donji grad, i tu i jesu bili koloseci koji su išli do Vilinih voda. Tako da postoji izlaz na prugu i put, što je više nego dovoljno za početak, i sam prostor garantuje pasivnu bezbednost eksponata.
Početak bih definisao time, da otvaranjem ovog azilnog centra, muzej železnice u Beogradu, konačno dobija svoje odeljenje širokog koloseka, i samim tim i unirveziteti kojima je tehnička platforma izvorna delatnost edukacije.
Pored prostora za puko sklanjanje lokomotiva i vagona, moguće je koristiti i ove samonosive hangare za garažiranje i restauracione radionice.
Ovu viziju mi možemo uraditi samo uz vašu podršku, bez ikakvih podela.
Na pitanje pravnika/ kustosa, kako se može obezbediti ovakav specijalni transport, do lokacije, auto putem, nisam stigao odgovoriti, sam železnički nasip je ovde izdignut o 1,5 - 2,5 metara od nivelete, što znači da ima velike mogućnosti transportovati eksponate na vagonima platformama i železničkom vagonskom dizalicom, jednostavno spustiti sa platformi eksponate, na pripremljene izložbeno-deponentne koloseke.
Ovim se nadam da sam dao odgovor na fundamentalno pitanje.

Azil za stare vozove postao je primarni zadatak udruženja!

Dan pataka.
26 aprila 2015, došlo je do okupljanja svega što je pozitivno u Srpskom društvu.

Okupio se narod da vladajućim pokaže svoje kva kva, u sistemu opšte funkcionalne nepismenosti.
Razlog okupljanja je svima opšte poznat, hteli ljudi da pokažu neslaganje, na idiličnu sliku, koju vladajućoj garnituri daju njihovi simpatizeri u stvari plaćeni statisti filmske produkcije, koje su vodili ko slepce i raspoređivali ispred zgrade Beogradske zadruge.
Bilo bi to i počivšem Radovanu Brankovu, milina kako je sve lepo scenski namešteno i uštimovano, da nekom funkcioneru, nije mnogo zasmetao glas i gest poštenog naroda iz ulice Marka Kraljevića, i brže bolje doteraše i zaustaviše tramvaje, koji do duše pre okupljanja nisu saobraćali, da ne bi mnogo naroda došlo, da kaže nešto protiv.


Sve u svemu protestanti su sačuvali svoje dostojanstvo, zadovoljni time što je slika otišla u svet, pokazujući svetskoj demokratskoj javnosti, da se u suštini od vremena Slobodana Miloševića nije apsolutno ništa promenilo.
Osim što su povredili samo dostojanstvo čuvara reda i zakona, u dva kordona čuvajući radnike bez autorskih prava, od naše sugestije prigovora savesti, da rade za sitan novac prevaru javnosti i transparentnosti, jer ova masa što je dovedena nije u članstvu SNS-a, nego je reč o filmskim statistima, koje angažuje nekoliko ilegalnih agencija za svoj veliki procenat u posredništvo, tako da sam lično u velikoj sumnji, da su ovi nesretnici i dobili "SVOJ SENDVIČ".
Dostojanstvo čuvara reda i zakona je povređeno time što su im pored umanjenih plata, iza njihovih leđa doterali ona dva zleudna tramvaja, kada se transparentnost izopačila u svojevrsnu prevaru, jer ti tramvaji i jesu bili upotrebljeni da spreče efekat posramljivanja samih "BOTOVA" odnosno plaćenih nesretnika, koji nisu umeli ni da odgovore isticanjem svojih stranačkih obeležja, na naše protestanske izazove.

Tako da policajci u dva kordona nisu imali šta da čuvaju od nas protestanata, prosto mi ih  je bilo žao, kada je jedna devojka nosila bombonjere i nudila ih da se osveže. Tako je vlast potcenila nas protestnike i organe reda, ovo je početak kraja, prevara se razobličuje, i svetska javnost je to videla, ovde nije bitno koliko je ljudi izašlo, nego je mnogo bitnije sa čime smo još osim pataka, krenuli da iznesemo narodu i svetskoj javnosti, zahvaljujem ovim putem i samim vlastima, što su nam u tome svojski pomogle.?