Beogradske priče: Nostalgija za „ćirom“
Sećanja: Nekadašnja železnica je, s parnim lokomotivama, saobraćala do Obrenovca. U Beograd pre rata stizalo deset puta više putnika vozom, iako je grad bio pet puta manji.
	Parna lokomotiva koja je nekada tutnjala uskim kolosekom danas deluje kao sećanje na neki starovremenski film. Pa ipak, i danas postoji Udruženje ljubitelja železnice koje čuva sećanje na sve dobro što je nekad donosila veza ovim prigradskim prevozom, i još više, koje veruje da bismo po uzoru na „ćiru“ i danas mogli da rešimo mnoge probleme vezane za gradski prevoz u Beogradu.
- Gde god da je „ćira“ ukidan, meštani su ga gorko oplakali, a naselja koja su gubila pružnu vezu više nikada nisu imala isti život - kaže Karlo Polak, predsednik ovog udruženja. - Danas, 45 godina od kada je ukinuta pruga Beograd - Obrenovac, popravka na najvećem klizištu u Evropi izgleda kao zidanje Skadra na Bojani, vozila se sporo kreću po zagušenim ulicama, živi se sa problemima sa kojima se „ćira“ nikada nije susretao. Mnogi koji su živeli uz prugu u ono vreme, sećaju se danas ove vrste prevoza, i posebno govore o staničnim zgradama, poput one, u Maloj Moštanici. Tvrde da su građene kvalitetno, gotovo u umetničnom stilu, i da ih se nijedna mudra država ne bi odrekla.
SELJAČKA MAJKA Uz prugu je cvetala poljoprivreda, jer su seljaci „ćirom“ nosili sir, mleko i druge proizvode u grad. Zlatiborski seljaci nekada su nosili robu u Sarajevo i uveče se vraćali kući, drugi su bili okrenuti ka Beogradu... Svaka železnička stanica imala je lipu, a pod njom su uvek, u isto vreme, stari ljudi dolazili i palili lule. Po prolasku vozova nameštali su satove, jer su mogli da se oslone na njihovu tačnost, i uopšte, prolasci vozova obeležavali su ritam života.	Meštani Umke, Bariča i Male Moštanice nekada su živeli na brdima, da bi kasnije, zbog pruge, ta naselja polako „silazila“ bliže „ćirinom“ koloseku. Pričaju nam kako je „ćira“ ukinut oko Đurđevdana 1968. godine. Voz iz Sarajeva, koji je saobraćao ovom trasom, nekada je bio toliko pun da su putnici mesto tražili na krovu vagona. Postepeno ukidanje voza prvo je skratilo trasu samo do Čukarice, odakle je bilo veoma teško stići do grada, budući da je autobuski prevoz koji je trebalo da pokupi putnike bio vrlo loše organizovan.
Sećajući se legendarnog voza i svih prednosti koje su zbog njega imali, članovi Udruženja ljubitelja železnice veruju da bi i sada mogla da bude uspostavljena laka prigradska železnica trasom pruge kojom je nekada išao „ćira“. - Na pruzi su oštrije krivine nego kod klasičnih železnica, a profil tunela između Umke i Male Moštanice je premali za današnje vozove - objašnjava saobraćajni inženjer Karlo Polak. - Najveći deo zemljišta oko pruge je i dalje državno vlasništvo. Ostružnica, Umka, Mala Moštanica, Barič i Obrenovac su se i onako razvijali oko ove pruge, tako da bi laka železnica prolazila kroz centre tih naselja. Pruga bi, kasnije, trebalo da ide i uz samo Savsko jezero, pa bi i ljubitelji ovog dela Beograda dobili prevoz koji bi zadovoljavao i kapacitetom i kvalitetom. Na kraju, ovo bi i finansijski bio važan argument, jer laka železnica donosi i ekološku i ekonomsku opravdanost.
	Možda sve ovo izgleda romantično, ali priča o onome što je železnica nekada donela možda i nije morala da odnese? Najzad, najjači argument u korist železnice, Polak iznosi potpuno slikovito i mirno.
- Pre Drugog svetskog rata, beogradska železnička stanica imala je 45.000 putnika dnevno, gotovo desetostruko više nego danas. Podsećam, to je bio grad koji je imao pet muta manje žitelja. Inače, u većini gradova Evrope veličine našeg grada danas je sasvim prirodno da železnička stanica u strogom centru grada ima više od 100.000 korisnika.
	SEĆANJA Meštani naselja od Obrenovca do Beograda se i sada sa setom sećaju da su nekada odlazili u prestonicu i nosili mleko. Sada, kažu, „selo čeka da mleko dođe k njemu“. Dolaze otkupljivači i sve je mnogo teže. Kada je „ćirina“ parnjača nekada prolazila pored ovdašnjih voćnjaka, seljaci su imali još jednu prednost: znali su da im mraz neće oštetiti rod, jer je dim iz parne lokomotive štitio krošnje voćki od velike zime.

PROJEKAT, BEOGRAD NA VODI.
NEGATIVNO I TENDENCIOZNO PISANJE KURIRA !	SREDA 22.08.2013
PROTIVNICI „BEOGRADA NA VODI“ VEĆ SE OGLASILI ! Vučiću nije lako, posle hrasta sad štite i prugu. TEMA, POLITIKA, 07:55, 22.08.2013.Autor: Ekipa Kurira, Foto: Marina Lopičić Udruženje ljubitelja železnice protivi se izmeštanju pruge, što predviđa projekat, uz obrazloženje da se to nigde na svetu ne radi.   BEOGRAD - Daj bože da se Srbi oko nečeg slože! I pored razlika, vicepremijer Aleksandar Vučić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas dogovorili su se zarad građana da zajedno ostvare projekat „Beograd na vodi“. Ali kako to u Srbiji uvek biva, našao se neko ko se tome protivi. Konkretno, tek što je u medijima objavljeno da je postignut načelan dogovor, odmah se oglasilo Udruženje ljubitelja železnice sa saopštenjem da železnicu nikako ne treba izmeštati, kako je to inače predviđeno projektom. Predsednik udruženja Karlo Polak, inače saobraćajni inženjer, tvrdi da je besmisleno izmeštati železnicu iz centra grada. Tradicija - Dok Bratislava i London ulažu ogromna sredstva da železnicu približe centru, mi hoćemo nešto sasvim suprotno. Hoćemo da već gotovu prugu, koja prolazi kroz najuže gradsko jezgro, rušimo - objašnjava Polak.Ljubitelji železnice posebno podsećaju da je taj transportni deo grada sagrađen krajem 19. veka kao transportni centar, ali je kasnije tu ulogu izgubio zbog razvoja Beograda. Sve to neodoljivo podseća na nedavnu aferu „hrast“, kad je preduzeće „Koridori“, ali i čitav državni vrh, uključujući i vicepremijera Aleksandra Vučića, skoro mesec dana moralo da se bavi hrastom starim šesto godina zbog brojnih protesta, kad je najavljeno da zbog gradnje auto-puta on mora da bude isečen. Kad je Vučić izjavio da je izgradnja auto-puta i napredak važniji od hrasta, naišao je na osudu navodno brojnih udruženja građana i nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine. Protesti zbog hrasta Protesti su počeli iako zbog toga niko nije obraćao pažnju. Rešenje je postignuto tako što će za hrast biti napravljena posebna ograda, što će koštati više stotina hiljada evra, iako su to u suštini bačene pare koje su mogle biti pametnije iskorišćene. I Đulijanija kritikovali Najpoznatiji gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani, koji je boravio u Beogradu i video projekat srpskog Menhetna, naglasio je da je to budućnost naše prestonice. Podsetimo, njegov dolazak u Beograd vlast je ismevala, a Đulijanija nazivala neprijateljem srpskog naroda. Posao za 200.000 ljudi Vicepremijer je pre više od godinu dana u toku predizborne kampanje predstavio projekat „Beograd na vodi“, čijom bi realizacijom bila promenjena slika grada, a zaposlilo bi se skoro 200.000 ljudi. Gradonačelnik Dragan Đilas najavio je da će od 1. septembra biti precizirani i rokovi za realizaciju projekta. Ne valja im ni Lazar Krstić Gotovo da nema ideje koju je nova vlada promovisala a da nije dočekana na nož. Opozicija, pa i deo javnosti kritikovali su i prodaju „Jata“ „Itihadu“, pa čak i dovođenje mladog srpskog stručnjaka sa Jejla Lazara Krstića u Vladu, iako on slovi za jednog od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti finansija.
NAŠE REAGOVANJE, SA ODGOVOROM.	SUBOTA 24.08.2013
Ljubitelji železnice pisali Vučuću IZVOR: B92 Udruženje ljubitelja železnice podržava projekat "Beograd na vodi", ali drugačiji, održiviji, ujedno i atraktivniji i uspešniji koncept. Ovo piše u pismu koje je Udruženje ljubitelja železnice poslalo potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću jer je pogrešno informisan o njihovom stavu prema projektu "Beograd na vodi". "Podržavamo i cenimo Vašu inicijativu za razvojne projekte, i žao nam je što ste, neprofesionalnim radom medija, pogrešno informisani. Na osnovu novinarskog populističkog izvrtanja stavova iznetih u našem saopštenju, nepravedno ste nas optužili da po svaku cenu želimo da zadržimo staro, i da želimo povratak u prošlost", piše u pismu Udruženja upućenom Vučiću. Udruženje ljubitelja železnice podržava projekat "Beograd na vodi", ali drugačiji, održiviji, ujedno i atraktivniji i uspešniji koncept. U Udruženju preovlađuju mladi, visoko-obrazovani ljudi, koji poznaju principe savremenog planiranja gradova i saobraćaja u njima. "Naš predlog je u skladu sa ekonomski, ekološki, energetski, socijalno i funkcionalno održivim planiranjem, zasnovanim na vodnom, šinskom, biciklističkom i pešačkom saobraćaju, a sa velikim brojem pozitivnih iskustava u svetu. Šta više, praksa je pokazala da ograničavanje automobilskog, kamionskog i autobuskog saobraćaja, uz kvalitetan sav ostali saobraćaj, podiže atraktivnost i vrednost centralnih urbanih zona. Spremni smo da kada nas pozovete, detaljnije obrazložimo ovakav koncept. Uzdamo se u to da želite napredak, i da biste više voleli da mladi i stručni ljudi stvaralačku energiju ispolje u Srbiji, a ne u Kanadi ili Australiji.", navodi se u pismu.